Medijalni tibijalni stres sindrom-„upala pokosnica“

Medijalni tibijalni stres sindrom (Shin splint) se definiše kao kompleks simptoma u vidu bola duž cevanice (tibije), i to više u zadnje-srednjem aspektu kosti. Najčešce se javlja kod rekreativnih trkača i u suštini predstavlja zapaljenje pokosnice (periosta) tibijalne kosti potkolenice. Dijagnoza ovog sindroma se postavlja najčešće na osnovu anamneze, lokacije bola i palpatorne bolne osetljivosti unutrašnje ivice tibije, gde se uglavnom i ispoljava. Od radiografskih metoda koriste se rendgenska snimanja, MR, kao i CT skener.

Klinička klasifikacija MTSS-a:

Tip 1 je primarni problem same kosti. Koštana sposobnost da absorbuje silu odbijanja od podloge je neadekvatna i može doći do stres frakture (naprsnuca).

Tip 2 je hronično paljenje periosta-periostalgija. Smatra se da bol dolazi zbog tendencije periosta da se odvoji od same koste (avulzija), zbog hroničnog naprezanja i subperiostalnog stresa koji dovodi do inflamacije.

Tip 3 predstavlja takozvani distalni posteriorni kompartment sindrom koji se osim bola ispoljava i u vidu trnjenja potkolenice i stopala, promene temperature i smanjenja osećaja u zahvaćenom segmentu.

Najčešći oblik MTSS-a kod trkača je tip 2. Smatra se da potencijalni uzrok ovog sindroma lezi u dizbalansu mišića potkolenice i stopala (Soleus, gastroknemius, tibialis posterior, tibilais anterior, flexor hallucis longus). Takođe se kao potencijalni uzroci navode česte promene podloge na kojoj se trči, loša tehnika trčanja, povišena telesna težina, prerano podizanje intenziteta, i neadekvatna biomehanika stopala i ostalih zglobova. Smatra se da prevelika pronacija stopala, koja je inače integralna komponenta u absorpiciji sile koja se odbija od podloge, može biti jedan od uzroka tegoba. Tokom pronacije stopala, sve strukture sa unutrasnje strane su izložene stresu. Mali mišići stopala, kao i veći antipronatorni mišići moraju da se angažuju previše i samim tim su podložniji povredama. Tibialis posterior je mišić koji biomehanički najefikasniji u kontroli pronacije tokom faze hoda i trčanja. Nedovoljna aktivnost ovog mišića može narušiti biomehaniku stopala i potokolenice i samim tim povećati rizik od nastanka MTSS-a. Smanjen obim pokreta u gornjem skočnom zglobu takođe nepovoljno utiče na fazu hoda i trčanja naročito tokom srednje faze kada se klateca noga pomera put napred preko stajne noge. Smanjena dorzalna fleksija, koja može biti zbog napetosti mišića lista ili slabosti tibialis anteriora, nameće preveliku pronaciju stopala kao vid kompenzacije. Takođe smanjena ekstenzija palca nameće prerano podizanje pete što vodi u tzv.“apropulzivni“ način hoda i trčanja. Apropulzivni hod je dokazani faktor rizika za nastanak MTSS-a i karakteriše izostanak resupinacije stopala koja je veoma važna u fazi hoda.

Disfunkcije i drugih udaljenih zglobova i mišića takođe mogu da dovedu do ovog problema što potvrđuje njegovu multifaktorijalnu prirodu. Slabost glutealne i abdominalne muskulature može povećati aktivnost mišića potkolenice i time povećati sansu za nastanak MTSS-a.

Lečenje MTSS-a zavisi pre svega od tipa sindroma, simptoma koje prate određeni tip (stres fraktura, zahvaćenost nervnih i vaskularnih struktura) kao i od korekcije potencijalnih uzroka. Prestanak sa aktivnostima koje izazivaju tegobe se svakako preporučuje ali i to takođe zavisi od tipa sindroma. Trkači najčešće ne moraju da potpuno prestanu sa trčanjem nego da poslušaju savet i smanje dužinu, učestalost i intenzitet trčanja, koriguju potencijalne biomehaničke disfunkcije, sprovode odgovarajuće tehnike zagrevanja i oporavka nakon treninga.

Za sve detaljnije informacije pozovite Ambulantu za rehabilitaciju Fitness Medico.

011 35 74 222

065 35 74 222